(3).jpg)
Iz novine ,,DOMAĆA APOTEKA" br. 30
Ova bakterija se nalazi normalno u crevima ljudi i životinja i pomaže varenju, ali neki patogeni sojevi mogu izazvati infekcije urinarnog trakta, crevne infekcije i uplae pluća. Neki sojevi , kao što su oni koji proizvode Shiga toksin , mogu dovesti do ozbinjnih bolesti, kao što je krvavi proliv i hemolitičko-uremijski sindrom koji pogađa bubrege. Prisustvo Ešerihije koli u vodi ukazuje na fekalno zagađenje vode.
Međutim, ova omražena i dosadna bakterija, već dugi niz godina ima glavnu ulogu u biotehnologiji. Određeni sojevi koji nisu patogeni se intenzivno koriste u laboratorijama za biotehnologiju i inženjersku biologiju kako bi se testiralo da li nešto može da funkcioniše.
Početkom godine, na naslovne strane širom sveta je dospelo otkriće da ova bakterija jede molekule plastike, a zatim ih svari i proizvodi paracetamol, lek protiv bolova!
Ešerihija koli je genetski modifikovana u laboratoriji da bi plastični otpad pretvorio u aromu vanile, a otpad od masti iz kanalizacije u parfem.
Upotreba nije ograničena samo na laboratoriju. Industrijski, posude sa genetski modifikovanom Ešerihijom koli se koriste kao žive fabrike za prozvodnju na primer, insulina, do raznih hemikalija koji se koriste u industriji goriva i rastvarača.
KAKO JE EŠERIHIJA KOLI POSTALA TAKAV OSLONAC BIOTEHNOLOGIJE?
Ešerihiju koli je prvi put izolovao 1885.godine nemački pedijatar Teodor Ešerih, proučavajući mikrobe creva odojčadi. Pošto je brzo rastuća i laka za rad. naučnici su počeli da je koriste za proučavanje osnove bakterijske biologije.
Čerdesetih godina prošlog veka, jedna slučajnost je donela slavu ovoj bakteriji. Nepatogeni soj Ešerihije koli K-12 je korišćen da bi se pokazalo da se bakterije ne samo dele , već i prolaze kroz „bakterijski seks“, gde dele i rekombinuju gene, kako bi stekle nove osobine. To je dovelo do toga da ova bakterija ima centralnu ulogu u daljim otkrićima u genetici i molekularnoj biologiji.
Korišćena je za dešifrovanje genetskog koda, a sedamdesetih godina prošlog veka je postala prvi organizam genetski modifikovan, kada je u njega imetnuta strana DNK, time su postavljeni temelji moderne biotehnologije.
Takođe je rešila problem sa prozvodnjom insulina. Insulin koji je bio goveđeg i svinjskog porekla je izazivao burne alergijeske reakcije kod pojedinih pacijenata. Godine 1978, je proizveden prvi sintetički insulin za lečenje dijabetesa i to pomoću Ešerihije koli, što je bio ogroman proboj.
Godine 1997. je postala jedan od prvih organizama čiji je ceo genom sekvenciran, što ga je učinilo lakšim za razumevanje i manipulaciju.
Ova bakterija je izuzetno cenjena i korišćena u laboratorijama, jer brzo i predvidivo raste na širokom spektru podloga, može se zamrznuti i oživeti bez problema i neobično je dobra u prihvatanju strane DNK.
Ipak, postoje neki koji se pitaju, da li nas dominacija ešerihije koli možda sprečava da pronađemo nabolje biotehnološko rešenje za naše probleme, u smislu pronalaženja novih organizama koji se mogu koristiti u laboratrijama.
Na primer, bakterije koje žive u našim ustima , akoje su izuzetno otporne na uslove kisele sredine su možda neki od tih novih, nedovoljno istraženih mikroorganizama. Time propuštamo šansu da možda imamo koristi od njih, možda čak i veće od koristi od Ešerihije koli.
Bio-istraživanja na deponijama, na primer, mogla bi otkriti mikrobe koji su počeli da jedu ne samo plastiku nego i sve vrste otpada. Mogle bi postojati bakterije koje rade stvari koje pomažu na primer pravljenju cementa ili gume, a nismo ni preptostavljali da postoje.
Postoje neke alternative, kao što je Vibrio natriegens, koji je počeo da privlači pažnju kao potencijalni konkurent Ešerihiji koli.
Vibrio natriegens, je prvi put bio izolovan iz slane močvare u Džordžiji još šezdesetih godina prošlog veka, ali je ostao zanemaren do početka 21.veka, kada je prepoznat po neverovatnoj stopi rasta, koji nadmašuje i E.koli, što bi mogla biti značajna industrijska vrednost. Fokus je korišćenje ovih mikroorganizama od proizvodnje mlaznog goriva iz uglnjen dioksida i zelene električne energije do rudarstva retkih zemnih metala.
Budućnost će pokazati kakve se benfite će pokazati ova alternativa ešerihiji koli i da li će dosegnuti slavu nama dobro poznate bakterije.
Tekst napisala:
mr.ph.spec. Vesna Stanković-Kojić
specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite
Apoteka Stanković, Gornjogradska 50, Zemun
tel. 064/1425662